Модерна амбалажа за храну има много недостатака. Турски научници су покушали да их елиминишу стварањем новог материјала. Развој помаже да се производ задржи много дуже. У међувремену, амерички научници развили су „паметне“ етикете које ће вам рећи када производ или козметику треба послати у смеће.
Понекад се чини да се свеже воће, поврће и месо покваре за трен ока. Многи произвођачи данас користе ПВЦ фолије за храну за складиштење хране, које се не могу назвати најбољим материјалом за паковање. Недавно су турски истраживачи са Универзитета Сабанци креирали нови филм за паковање обложен наноцевима. Потоњи су, заузврат, испуњени посебним есенцијалним уљем. Развој ће помоћи да храна остане свежа током дужег периода.
Филм не само да спречава кварење производа, већ и зауставља раст микроба. Све ово на крају продужава рок трајања кварљивих производа, наводи се у саопштењу за јавност.
Др Хаириие Унал са Универзитета Сабанцı, који је водио студију, каже: „Паковање хране која може да ступи у интеракцију са храном може помоћи у спречавању економског утицаја кварења производа.“ Иначе, због преједања и непажљиве употребе отпада скоро 20 одсто свих прехрамбених производа.
Према научнику, „специјализовани филмови који могу да сачувају широк спектар производа су веома тражени“.
Данас, истраживачи широм света развијају бројне алтернативне начине за очување хране. Научници посебно размишљају о екологији и покушавају да замене пластику. На пример, амерички стручњаци направили су нову јестиву амбалажу за производе од млека.
Поред тога, програмери желе да створе свестран филм који може да се носи са неколико проблема са очувањем хране одједном, а то није лако постићи. Два главна проблема модерних филмова су бактеријска контаминација и пропустљивост за кисеоник и водену пару. Многи научници би такође желели да спрече накупљање етилена (хемикалије која промовише брзо сазревање различитих плодова) унутар паковања.
Др Унал истиче да многе компаније већ праве филмове да се воће и поврће не осуши. Али додавање додатних својстава таквом филму је и даље проблем.
Турски научници, покушавајући да реше све проблеме, почели су да раде са пластичном фолијом. У састав материјала укључили су наноцеви из минерала халоизита. Циљ је спречити накупљање етилена.
Такви "глинени" шупљи цилиндри врло мале величине не дозвољавају кисеонику да уђе испод филма, а такође спречавају "излазак" водене паре и других гасова. Штавише, уграђене наноцеви спречавају акумулацију етилена, пошто га саме апсорбују.
Истраживачи су напунили ове наноцевке природним антибактеријским есенцијалним уљем, карвакролом, које се раније налазило у тимијану и оригану. Научници су затим њима прекрили унутрашњост филма како би убили микробе.
Током тестова, научници су умотали парадајз, банане и пилетину у нову амбалажу како би упоредили ефикасност развоја са обичним материјалима. „Контролни учесници“ су били умотани у обичан полиетилен. Десет дана касније, парадајз из прве групе био је боље очуван од производа из друге групе.
Нови филм је такође задржао банане чврсте и здраво жуте шест дана. На истој пилетини, умотаној у нови материјал (у фрижидеру је чувано један дан), пронађена је мања количина бактерија него на трупу ускладиштеном у полиетилену.
Резултати су обећавајући. Међутим, потребно је више истраживања како би се доказала сигурност и нетоксичност новог материјала. Тек након тога биће могуће говорити о масовној производњи нове пријањајуће фолије, закључују аутори развоја.
Додајмо да се не морају чувати само кварљиви производи. Многи људи заборављају да провере рок трајања козметике или производа дугог трајања који такође морају да се држе у фрижидеру. Све ово је испуњено појавом алергија или чак тровања. Нова „паметна“ налепница коју су креирали научници са Универзитета Цларксон помоћи ће у овом питању.
Развили су сензор који садржи наноструктуре. Ово последње мења боју када се ове исте наноструктуре вежу за супстанце које указују на кварење производа или контаминацију бактеријама.