Протеини биљног порекла су добили велику пажњу као алтернатива животињским протеинима, а сада се широко користе и у биљној исхрани и у производима за спортску исхрану. Без обзира на то, мало је познато о анаболичким својствима (која подстичу раст) протеина добијеног од кромпира.
У том погледу, недавна студија Универзитета у Мастрихту упоредила је стопе синтезе мишићних протеина након узимања 30 г протеина кромпира у односу на 30 г млечних протеина у мировању и током опоравка од једне сесије вежби отпора код здравих, младих мушкараца.
Као резултат тога, ингестија протеина кромпира и млека повећала је стопе синтезе мешовитих мишићних протеина у поређењу са базалним вредностима након апсорпције, без разлика између третмана. У вежбаној нози, мешовите стопе синтезе мишићних протеина су се повећале након узимања кромпира и млеко протеина, без разлика између третмана. Синтетички одговор мишићног протеина био је већи у вежби у поређењу са ногом у мировању.
„Анаболички одговор на вежбање зависи од стимулуса вежбања и постпрандијалног повећања циркулишућих аминокиселина“, рекао је водећи истраживач студије др Луц ЈЦ ван Лоон, професор физиологије вежбања и исхране на Медицинском центру Универзитета у Мастрихту. „Уопштено гледано, сматра се да протеини биљног порекла имају мања анаболичка својства, због њихове ниже сварљивости и непотпуног профила аминокиселина. Наши резултати показују да ће узимање 30 г протеина добијеног од кромпира подржати раст и поправку мишића у мировању и током опоравка од вежбања.
Ови налази доприносе растућем броју истраживања која показују предности кромпира у физичкој активности и опоравку од вежбања.
„Иако су несумњиво неопходне даље студије о дози и одговору на широј популацији, чини се да ови подаци подржавају употребу концентрата протеина добијеног од кромпира као ефикасног средства за подршку кондиционирању мишића“, закључио је Луц ЈЦ ван Лоон.