Антракноза кромпира је гљивична болест која погађа кромпир, што доводи до губитка приноса и квалитета усева. Овај чланак ће пољопривредницима, агрономима, пољопривредним инжењерима, власницима фарми и научницима пружити основне информације о томе како спречити, открити и лечити антракнозу кромпира.
Према последњим подацима Међународног центра за кромпир, антракноза кромпира је широко распрострањена болест која може да изазове губитак приноса и до 70% код осетљивих сорти. Гљивица одговорна за болест, Цоллетотрицхум цоццодес, може преживети неколико година у земљишту, биљним остацима и зараженом семенском кромпиру. Ово наглашава важност ефикасних превентивних мера, као што су плодоред, коришћење сертификованог семенског кромпира и спровођење строгих санитарних пракси како би се смањило ширење болести.
Рано откривање је кључно за ефикасну контролу антракнозе кромпира. Пољопривредници и агрономи треба да буду свесни симптома болести, који укључују тамне лезије на стабљици, листовима и кртолама биљке. Коришћење дијагностичких алата као што су тестови засновани на ПЦР може потврдити присуство болести у зараженим биљкама и земљишту.
Ефикасне технике лечења антракнозе кромпира укључују примену фунгицида, као што су азоксистробин и хлороталонил, и коришћење резистентних сорти кромпира. Истраживања су показала да неке сорте кромпира, као што су Атлантик и Дефендер, имају висок ниво отпорности на Ц. кокоде. Ове информације могу бити од користи пољопривредницима и власницима фарми када бирају праве сорте кромпира за садњу.
У закључку, антракноза кромпира је тешка болест која може проузроковати значајне губитке у усевима кромпира. Међутим, ефикасним превентивним мерама, раним откривањем и одговарајућим техникама лечења, фармери, агрономи, пољопривредни инжењери и научници могу да ублаже утицај болести на производњу кромпира. Применом ових стратегија можемо заштитити нашу сигурност хране и подржати одрживу пољопривреду.