Безбедност хране и осигуравање будућих светских залиха хране постаје све више и више критичан. Ово је погоршано предвиђањима климатских промена и сталном галамом око генетски модификоване хране.
Сигурност хране постоји када сви људи у сваком тренутку имају физички, социјални и економски приступ довољној количини сигурне и хранљиве хране која удовољава њиховим прехрамбеним потребама и прехрамбеним преференцијама за активан и здрав живот.
Сигурност хране и исхрана је ствар свих. Комитет за светску сигурност хране (ЦФС) је платформа са више заинтересованих страна која омогућава да се узму у обзир сва становишта приликом одлучивања о конкретним акцијама за решавање питања која утичу на сигурност хране и исхрану, попут економске кризе и растуће потражње за храном.
ЦФС је успостављен 1974. године као међувладино тело које ће служити као форум за преглед и праћење политика безбедности хране. Комитет је 2009. године прошао кроз процес реформи како би осигурао да се гласови осталих заинтересованих страна чују у глобалној дебати о сигурности хране и исхрани. Визија реформисаног ЦФС-а је да буде најобухватнија међународна и међувладина платформа за све заинтересоване стране да раде заједно на координисан начин како би се осигурала сигурност хране и исхрана за све.
Кромпир против глади у свету
И Организација за храну и пољопривреду УН-а, у свом најновијем (2012) извештају под насловом Стање несигурности хране у свету, представио је нове процене које показују да се напредак у смањењу глади побољшао током последњих 20 година.
Да ли би кромпир могао овде да игра главну улогу?
ФАО Уједињених нација извештава да је светска производња кромпира у 2010. години износила око 324 милиона тона. Нешто више од две трећине светске производње људи поједу директно, а остатак се храни животињама или користи за производњу скроба.
У 2008. години неколико међународних организација истакло је улогу кромпира у светској производњи хране, суочавајући се са економским проблемима који се развијају. Навели су потенцијал који проистиче из његовог статуса јефтине и обилне културе која расте у широком спектру поднебља и крајева.
Само око 5 процената светских усева кромпира се тргује на међународном нивоу.
Због покварљивости, само око 5 процената светских усева кромпира се тргује на међународном тржишту; његово минимално присуство на светским финансијским тржиштима допринело је стабилним ценама током светске кризе цена хране 2007–2008.
Глобал Цроп
Кромпир је трећа најважнија прехрамбена култура на свету после пиринча и пшенице у погледу потрошње људи. Више од милијарде људи широм света једе кромпир, а укупна светска производња усева прелази 300 милиона метричких тона.
У међувремену, нова студија, објављена у августу у часопису Сциенце, позива на „климатски паметан систем прехране“ како би спречио климатске промене да успоравају напредак у искорењивању глобалне глади.
Истраживачи су извршили преглед кључних научних радова о сигурности хране и климатским променама од 1990. године. Потврдио је снажан и кохерентан глобални образац утицаја климатских промена на продуктивност усева који би могао имати последице на доступност хране.