Делегати на овоме Светски конгрес кромпира у Даблину треба да се посвети проширењу подршке земљама са недовољно услуга.
Кромпир који конзумира више од милијарду људи широм света, укључујући многе од најсиромашнијих на свету, одавно је један од најважнијих усева за спречавање глади.
С обзиром да рањиви мали пољопривредници преузимају око трећине глобалне производње, кромпир представља кључну застоју захваљујући периоду раста од само три месеца.
Ипак, у неким од преосталих светских граница кромпира, низ препрека спречава овај основни производ храна од пружања читавог спектра бенефиција за одрживу борбу против глади, сиромаштва и неухрањености.
У Судану, на пример, 9.8 милиона људи – или једна петина становништва – суочило се са високим нивоом акутне несигурности хране у 2021. и била им је потребна хитна помоћ.
Кризу глади је од тада погоршао рат у Украјини, која заједно са Русијом снабдева већину увозне пшенице из Судана.
Међутим, високи трошкови увоза семена и неразвијени системи семена стављају кромпир ван домашаја и за пољопривреднике и за потрошаче у земљама које су несигурне у храну као што су Судан, Јемен, Мадагаскар, Еритреја и Ангола.
Зато би они који се окупљају на овогодишњем Светском конгресу кромпира у Даблину требало да буду посвећени проширењу подршке земљама са недовољно услуга у којима би развијен, функционалан сектор кромпира могао да смањи хроничну глад и да генерише поуздане приходе.
Уклањање баријера
За почетак, развојни партнери и донатори треба да дају приоритет стратегијама које повећавају приступ приступачном, висококвалитетном семену у земљама које немају довољно хране.
Постојећи високи трошкови увоза се пребацују на потрошаче, а ограничена подршка развоју система семена у земљама у којима увоз није опција, чине ову виталну храну недоступном за оне којима је најпотребнија.
Побољшање система семена кромпира тако да се сорте отвореног приступа узгајају и испоручују имајући на уму мале газде, омогућило би земљама да постану аутономније и самопоузданије у производњи семена и кромпира, смањујући трошкове уз истовремено подстицање развоја одрживог и профитабилног сектора кромпира.
Предности висококвалитетног семена одговарајућих сорти, испорученог кроз систем који задовољава специфичне захтеве фармера, не би биле ограничене на фармере у неразвијеним регионима, већ би велика потражња такође пружила нове могућности за развој тржишта.
Друго, подржавајући усвајање кромпира као кључног усева за промовисање боље безбедности хране, развојне организације такође треба да обезбеде обуку и стручност о најбољој пракси у регионима у којима је то недовољно развијено. На пример, улагање у добре пољопривредне праксе за подстицање високе продуктивности, управљања земљиштем и отпорности никада неће изаћи из моде.
Високи приноси у складу са праксама одрживог управљања земљиштем су од кључног значаја за подршку растућим тржиштима кромпира, посебно у земљама попут Мадагаскара и Јемена где фармери често немају приступ потребној обуци и одговарајућим агрономским праксама да би системи кромпира напредовали.
Улога аг-науке
Коначно, пољопривредним научницима је такође потребна подршка да унапреде и промовишу сорте кромпира отпорне на климу, као и да понуде могућности пољопривредницима у регионима осетљивим на климатске промене да диверсификују своју производњу.
На пример, сорта кромпира Уница коју су развили научници из Међународног центра за кромпир (ЦИП) не само да је отпорнија на вирусе кромпира који могу значајно да смање приносе, већ је и отпорна на екстремни стрес воде.
На пример, фармери у Кенији дали су чак 19 тона по хектару са Уником под сезонским падавинама од 118 мм, где је обично потребно најмање 450-550 мм кише за постизање таквих приноса.
Штавише, развој тржишта кромпира у овим регионима такође значи развој система који испоручују више хране за људе. На пример, узгој кромпира на земљи између жетве пиринча омогућава пољопривредницима да диверзификују и повећају продуктивност земље.
Многе од преосталих светских граница кромпира, као што су Судан, Јемен, Мадагаскар, Еритреја и Ангола, такође су оне које су најрањивије на утицаје климатских промена, као и на постојећу и вероватну политичку нестабилност коју то доноси.
Откључавање потенцијала преосталих светских граница кромпира је корист за пољопривреднике и потрошаче, како у развијеним регионима света тако иу регионима у развоју, да наставе да унапређују свет кромпира за добробит свих.
Задовољавајући неиспуњену потражњу и потребу за кромпиром приступачним и квалитетним семеном, посебно партнерством са земљама у којима су потребе највеће, можемо направити први корак ка садњи здравих и отпорних прехрамбених система будућности.