Растућа претња отпорности на антимикробне лекове навела је истраживаче да свуда траже нова једињења. Ове недеље у мБио, мултинационални тим истраживача у Европи извештава о открићу новог антифунгалног антибиотика по имену соланимицин. Чини се да једињење, првобитно изоловано из патогене бактерије која инфицира кромпир, производи широк спектар сродних биљних патогених бактерија.
Соланимицин делује против широког спектра гљивица за које је познато да инфицирају и изазивају пустош на пољопривредним усевима, према истраживачима. У лабораторијским студијама, једињење је такође деловало против Цандида албицанс, гљивица која се природно јавља у телу, али може изазвати опасне инфекције. Резултати сугеришу да би соланимицин и сродна једињења могли бити корисни и у пољопривредним и у клиничким условима.
Микроби у земљишту, посебно из врсте Ацтинобацтериа, производе већину терапеутских антибиотика који се данас користе. Ново откриће сугерише да су микроорганизми засновани на биљци вредни пажљивијег разматрања, посебно зато што усеви развијају отпорност на постојеће третмане, каже микробиолог Рита Монсон, доктор наука, са Универзитета у Кембриџу. Водила је студију са молекуларним микробиологом Мигелом Матиљом, доктором наука, на Естацион Екпериментал дел Заидин Шпанског истраживачког савета, у Гранади.
„Морамо експанзивније да погледамо много више микробних популација које су нам доступне“, рекао је Монсон.
Патогена бактерија кромпира Дицкеиа солани, који производи соланимицин, први пут је идентификован пре више од 15 година. Истраживачи у лабораторији молекуларног микробиолога др Џорџа Салмонда, на Универзитету у Кембриџу, почели су да истражују његов антибиотски потенцијал пре отприлике десет година.
"Ови сојеви су се брзо појавили, а сада су широко распрострањени", рекао је Матилла.
Соланимицин није први антибиотик откривен из микроба. У претходном раду истраживачи су то открили Д.солани производи антибиотик који се зове ооцидин А, који је веома активан против више гљивичних биљних патогена.
Та претходна открића, заједно са анализом генома бактерије, наговестила су да би могла да синтетише додатне антибиотике, рекао је Матилла, такође са антифунгалним потенцијалом. Тај наговештај се исплатио: Матилла, Монсон, Салмонд и њихове колеге су открили да када су утишали гене одговорне за производњу ооцидина А, бактерија је наставила да показује антигљивичну активност.
То запажање довело је до идентификације соланимицина и идентификације кластера гена одговорних за протеине који чине једињење.
Истраживачи су открили да бактерија штедљиво користи једињење, производећи га као одговор на густину ћелија. Кисело пХ окружење - као оно присутно у кромпиру - такође активира кластер гена соланимицина. Монсон је рекао да то скоро изгледа као паметан заштитни механизам.
„То је антигљивично средство за које верујемо да ће деловати тако што ће убити гљивичне конкуренте, а бактерије од тога имају толико користи“, рекао је Монсон. "Али не укључујете га осим ако нисте у кромпиру."
Монсон је рекао да су истраживачи почели да сарађују са хемичарима како би сазнали више о молекуларној структури соланимицина и боље разумели како он функционише. Затим су она и Матила рекли да се надају да ће видети наставак тестирања једињења на биљним и животињским моделима.
„Наши будући кораци су фокусирани на покушај употребе овог антибиотика против гљивица за заштиту биља“, рекао је Матилла. Истраживачки тим ово откриће види као охрабрујући знак да биљни патогени - попут Д.солани — могу се наговорити да направе једињења која се могу користити против болести биљака и људи.
„Морамо се отворити за истраживање свега што постоји да бисмо пронашли нове антибиотике“, рекао је Матилла.