#Пољопривреда #Генетски модификовани усеви #ЦРИСПР-Цас9 #Одржива пољопривреда #Латинска Америка #Пољопривреда #Биотехнологија #Побољшање усева #Безбедност хране #Пољопривредне иновације
У значајном напретку за латиноамеричку пољопривреду, научници из аргентинске ИНТА су направили револуционарни напредак у решавању свеобухватног изазова са којим се суочавају фармери широм света — ензиматског смеђивања кромпира. Овај феномен, одговоран за промену укуса, текстуре и боје кромпира након сецкања или гуљења, дуго је мучио индустрију, што је резултирало значајним финансијским губицима за пољопривреднике и доприносећи расипању хране.
Користећи напредну ЦРИСПР-Цас9 методу генетског уређивања, др Матиас Гонзалез је успешно деактивирао ген одговоран за експресију ензима полифенол оксидазе, криваца за ензимско смеђе боје. Ово откриће, приказано у сорти Десирее, омогућава генетски модификованом кромпиру да издржи поруменелост до 48 сати, што је подвиг недостижан конвенционалним кромпирима.
Регулаторно путовање овог уређеног кромпира је било значајно. Прошао је надзор од стране аргентинског регулаторног органа, који га је сматрао конвенционалним због одсуства гена из удаљених организама. Као резултат тога, очекује се да ће кромпир заобићи регулаторни оквир који је додељен трансгеним усевима, означавајући прекретницу у биотехнолошком напретку за побољшање усева.
Др. Габријела Маса, истраживач у ИНТА и ЦОНИЦЕТ-у, предвиђа регистрацију овог кромпира као новог разноврсност, чинећи га доступним за лиценцирање. Овај развој обећава шире усвајање у земљама Латинске Америке у којима је кромпир основна намирница. Потенцијални позитиван утицај на пољопривреднике, који се често суочавају са губицима због посмеђивања и настанка модрица, је значајан. Технологија, ако буде лиценцирана, могла би понудити спас пољопривредницима који се баве нападима штеточина и болести, смањујући економске губитке и осигуравајући конзистентнију понуду квалитетних производа.
Марија Андреа Ускатеги, извршни директор за Агро-Био, види прилику да земље Латинске Америке имају користи од ове технологије. Лиценцирање генетске модификације могло би оснажити пољопривреднике, посебно оне који се у великој мјери ослањају на узгој кромпира, ублажавањем губитака хране и побољшањем економске одрживости. Овај напредак не само да се бави економским изазовима са којима се сусрећу фармери, већ је и усклађен са глобалним притиском за одрживе и ефикасне пољопривредне праксе.
Како Аргентина улаже у даља истраживања кромпира, укључујући развој типова отпорних на заслађивање изазвано хладноћом и побољшане модификације за боље коришћење воде и отпорност на сушу, будућност генетски измењеног кромпира у Латинској Америци изгледа обећавајуће. Овај развој представља корак ка одрживијој и отпорнијој пољопривредној будућности региона.
Револуционарни развој генетски измењеног кромпира у Аргентини отвара нова врата за пољопривреду Латинске Америке, пружајући решење за упорни проблем ензимског посмеђивања. Потенцијални позитиван утицај на фармере, смањење бацања хране и шире импликације на побољшање усева представљају значајну прекретницу. Како технологија напредује, она нуди обећавајући пут за одрживе и отпорне пољопривредне праксе у региону.